Stalno otkrijem nešto novo

Slušam već 26 mjeseci profesora A. J. Hoge. Sad sam počeo i govoriti za njim. I onda otkrijem da je jako dobro što slušam cijelo vrijeme jednog profesora, jer i dijete sluša jednu majku. Poslušao sam ja i druge, paralelno, ali sam i prestajao ih slušati i ne znajući zašto. Sad znam. Iako su svi izvorni govornici, nećete naći dvoje da im je akcent i ritam rečenice isti. To je kao da slušate istu kazališnu predstavu s različitim glumcima. Svaki glumac drukčije izgovara iste rečenice. Jer, u rečenicama su i naše emocije, entuzijazam, uživljenost.
Slušajući stalno istog govornika, naš mozak sam od sebe upija sve vezano za taj izgovor i tako brže i bolje uči, nego da slušamo različite govornike. Tako će svatko tko je slušao A. J. Hogea meni reći, hej, pa ti govoriš kao A. J. Hoge i kad to doživim postao sam izvorni govornik s jasnim akcentom jednog Njurojčanina. Jer kako drukčije progovoriti engleski, nego slušajući jedan te isti izvor ma koliko dugo treba dok ne progovorimo.
Naš mozak je čudo kad treba oponašati nečiji govor, samo mu treba dati vremena, ne ga požurivati. Strpljenje.
E da, jako važno, A.J. Hoge je učinio sve da nam ne bude dosadno slušati ga. Ima glumačkog dara. Guglajte A. J. Hoge na YouTube.
I sve to da bi iz naših usta tekle bujice engleskog bez da mislimo na akcent, ritam, pauze, gramatiku. Slušam da mogu govoriti. Slušam jednog te istog izvornog govornika.

Primjedbe